јан 27

Позивница

 

Фотографија корисника Oš Đuro Salaj Subotica

Фотографија корисника Oš Đuro Salaj Subotica
Представа „Седам писама краљице Ане“
Обележавање школске славе „Светог Саве“

 

 

јан 25

Школска слава

 

Пред славу живот је текао својим уобичајеним током.
Управо овако…
Житије Светог Ђуре Преподобног

 

​Бејаше то у Северној Земљи, у Манастиру Светог Ђуре Салаја. Заправо је то била лавра сачињена од малог и великог Ђуре. Манастир је основао ред просветних радника, који се беше заветовао на сиромаштво и аскетски живот.

Picture

Од давнина су при манастирима отваране школе, па ни овај наш не беше изузетак. У њега су свакога дана долазила деца из оближњег села Пети Квартиријум. Село је носило то име још из доба Римљана. Деца су се веселила доласку у манастир јер су ту обасипана пажњом и љубављу. Ту су се проучавале природне и друштвене науке  и вештине. Бавило се гимнастицирањем, учило веронауци, а од уметности су се неговале сликарство, музика и у последње време, нарочито, драма. Морамо поменути да у њему беше развијена преписивачка делатност, по угледу на Ресавску, нарочито за време неких контролних вежбанија.

Picture

Велики ктитор манастира беше један витешки ред из Пруског краљевства који обећа позамашну суму у денаријумима и сребрњацима, од које би се имале изградити просторије потребне за вежбу и учење.

Picture

Манастиром управљаше игуманија мати Мимица, госпођа побожна и разумна. У првој младости она је била посвећена природним наукама, нарочито биосу, али сада више немаше времена за то од  манастирских послова.

Picture

Одмах до њене келије, биле су смештене келије још четири редовнице. Сестра Рада водише рачуна о организацији манастирског живота, највише о доласку у манастир те сеоске дечице, која њој бејаху посебно мила. Она једина носаше титулу педагогуса. О типику  и крмчијама стараше се сестра Дијана и увек се строго држаше законоправила. У младости, пардон, у ,,Младости“ бејаше се бавила народним играма, те је могла допринети свакодневним пословима и на тај начин. Две редовнице сестре  Славица и Лидија бринуше о манастирским добрима и метохији.

Picture

Прва међу једнакима, одмах до игуманије, беше председница манастирског одбора  сестра Славица, жена за светлом, како је саму себе звала, јер за време манастирске славе, она одређиваше када ће бити мрак, а када светло.

Picture

Иако је манастир био претежно женски, у њега је редовно, каквим послом, долазила и мушка чељад. Не бејаше их много, али су запамћени као братство следбеника вештине шутирања лопте ногом. У време кад почиње наша прича, од мушких је нарочито користан био учитељ вере брат Јован, праведан и частољубив, али у стопу за њим иђаше и једнако се за свеопште добро залагаше и учитељ гимнастике брат Слободан. Врли монах Драган и његови патуљци бринуше се о техници. Својим гласом појца велики допринос службама даваше калуђер Ђорђе, који је проучавао хисторију, учитељицу живота.

PicturePicturePicture

 

Достојанственим држањем и префињеном лепотом свог лика, издвајаше се учитељица вере Мирјана, у монаштву названа Мими, која је сваке године бирана за краљицу славе, премда међу просветаркама нема краљице, ни слушкиње, ни дворкиње, ни господарице. Оне су све једнаке и, узимајући просветарски постриг, тако су се и заветовале да се нико неће истицати у овоземаљским почастима.

Picture

 

Две великомученице – сестре Наташа и Љубица биле су надалеко познате као врсне глумице, те су већ учествовале у ранијим представама и филмовима. Њихов допринос нашој причи бејаше немерљив и у другим сферама. Једна се истицаше лепим писанијем, а друга градитељским умећем.

Picture

PicturePicturePicture

Подвижнице Јела и Мелита биле су потомци Рада Неимара. Оне се предано бавише грађевинским радовима и неким старим занатима којих данас готово више и нема. Израђивале су не само замак, већ и ситно покућство, топиле метал, правиле сребрни есцајг, штитове, мачеве, секире, штавиле су кожу…

Picture

Ако им досади да чекају Прусе, оне ће саме направити ону, већ поменуту,  вежбаону. Био би то подвиг достојан њиховог имена.

Picture

 

И на крају искушеница сестра Мирјана, која је у најновије време добила задатак да води електронску писарницу самог манастира и да подучава и остале сестре истом послу, те су људи помало почели да избегавају  е-голубове писмоноше која им она редовно слаше.

Picture                     Picture

 

Сви житељи манастира сада предано раде на једном задатку – припреми школске славе.​ Да ли ће се снаћи? Како ће све протећи? Хоће ли оправдати очекивања која су из године у годину све већа?

 

Напред мали трудбеници!

Не склањајте поглед са циља!

Јер време је близу…

 

 

Ово писах ја, која се заветовах врлини скромности, те нећу писати о себи, јер то не би било складатељно са лепим васпитанијем.

Писах својеручно, својом калиграфијом, која не личаше ни на једно познато писмо (ни греческо, ни феничанско, али ни на хијероглифе).

                Писах уочи Савиндана Лета Господњег 2019.

 

ваш летописац сестра Вања

32243-osdjs-prsr

окт 01

Дечија недеља

План активности ученика у току дечије недеље:

сеп 29

Спортска недеља

28. 09. 2018.

У оквиру спортске недеље у нашој школи обележен је и Европски школски спортски дан.

сеп 27

Актуелно

 

 

сеп 17

Дан пешачења – извештај

Извештај

сеп 10

Дан пешачења

 

П О З И В Н И Ц А
за учешће на акцији 

downloadДан пешачења у Србији је спортско рекреативна манифестација коју 15. 09. 2018. организују планинарски клубови у Србији под покровитељством Планинарског савеза Србије , Министарства омладине и спорта и Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Циљ манифестације је подстицање здравих животних навика, указивање на значај кретања за унапређења здравља и радне способности, социјализација и развој туристичких потенцијала кроз уређење и експлоатацију уређених пешачких путева у Србији.
Позивамо ђаке и њихове наставнике као и родитеље да се придруже колони планинара који ће 15.09.2018. у преподневним сатима пешачити непосредном околином нашег града.
Срдачно Вас очекујемо да узмете учешће у овој манифестацији.

                                                                                                                         Планинарски Савез Србије

cropped-p1240192

Ученици, родитељи и наставници основнe школе „Ђуро Салај“ пешачиће на стази број 2. у организацији Планинарског спортског клуба „СПАРТАК“ из Суботице.

 Време извођења акције: Субота, 15.09.2018.год.

Место окупљања: Плато испред Хале спортова у 8:45 часова Почетак пешачења: 9.00 часова

Траса пешачења: Хала спортова – Широки прогон – језеро Мајдан – Хала спортова.
Укупна дужина стазе: 11 км
водич: Ђорђе Радуловић

Потребна опрема: Удобна обућа и одећа, ранац,  храна и вода. 

 

download (1)

сеп 10

Дан града

Наступ наших ученика на градском тргу у оквиру прославе Дана града 01. 09. 2018. год.

 

јул 04

Актуелно

 

    

Oni dolaze: Bogdan Jarić, sportista generacije OÅ  "Đuro Salaj" 32656-oni-dolaze-david-simokovic

Oni dolaze: Sabolč Mesaroš, maturant OŠ "Đuro Salaj"28887-oni-dolaze-evelin-lakatos28692-oni-dolaze-slavoljub-maric-0

јун 22

„Поново ради биоскоп“

Филм рађен по мотивима трагедије Вилијема Шекспира „Ромео и Јулија“, у чијој реализацији су учествовали сви матуранти, наставници и запослени у ОШ „Ђуро Салај“ приказан је у оквиру завршне свечаности матураната, 15. јуна, на Отвореном универзитету,  у 15 часова.

32243-titanic

 

Шта о филму каже једна од ауторки филма за сајт SUBOTICA.COM:

О филму на SUBOTICA.INFO:

Premijera otkačenog filma Romeo i Julija

 

Реакције наших колега на филм:

Посланица ауторима

Шта сам данас научила?!
Сви смо свесни да живимо у добу експанзије различитих технолошких достигнућа и да су она, захваљујући јефтиној радној снази негде на Истоку, прилично доступна свима нама. Сви смо свесни и да су наша деца конзументи разноразних друштвених мрежа које, на жалост, не могу ни све да побројим нити да их попамтим. Свесни смо и тога да уз табле често висе платна за видеобим и да су рачунари постали део учионица.
Наставници похађају семинаре за унапређење рада помоћу компијутерских средстава, али се у пракси знања врло ретко користе, што њиховом (нашом) кривицом, што због недостатка реалног контекста семинара.
Ипак, данас, по први пут сам видела савршен, перфектан, божансвтвен, духовит и едукативан спој педагошкње функције, поп културе, историје филма и књижевног дела. Заиста сам посетила много матура и оно што ме је увек замарало јесте приступ свечаним догађајима који увек личе на онај из филма „Тито и ја“ или на класичне комунистичке прославе дана рада и других пригодних прилика. Неко нешто отпева, неко одрецитује песму или две, онда се држи говор којем углавно сви штопају време и само чекају да поједу оно прасе које се припремило и због којег су, уосталом, сви и дошли. Била сам разочарана занемаривањем основне идеје матуре, а то је да се нагласи да се још једна генерација описменила. Још једна генерација је научила, не да стави маскару и хода на штиклама, већ да зна нешто о слову, књизи, датуму итд. Врло ретко, или боље рећи никад нисам имала прилику да видим да је то циљ матуре.
Филм „Ромео и Јулија“ који је осмислила колегиница Вања Томовић нам је дао посебну прилику да један класичан шекспировски сиже погледамо из различитих филмских перспектива. Идеја да се драмска радња представи кроз филм, тачније кроз историју филма је генијална. Познато нам је да су деца пријемчљивија за филм но за књигу, те се овим поступком свако дете боље приближавало самој радњи. Чињеница да су актери такође ученици додатно продубљује везу са књижевним делом. Уз то, сигурна сам да многи од деце, па и нас одраслих не познају баш најбоље историју филма. Освртање на велика имена у филмској уметности попут Хичкока и Чарли Чаплина, као и помињање великих филмских хитова попут „Казабланке“, „Прохујало са вихором“, „Титаника“, и увођење књижевних јунака Шерлока Хомса и Поароа Агате Кристи нам је пружило прилику да свако од нас буде емотивно или на било који други начин усхићен и дирнут. Осврти на феномене телевизијских серија (шпанских, индијских и турских) које прате баке, тетке и стринке је учинило филм пријемчљив чак и за оне који не воле толико класику и уз то је постигнут специфичан хумористички ефекат. Посебан квалитет даје дијалог са Шекспиром који из своје перспективе коментарише филмске жанрове и уочава сличности и разлике са својим делом, чиме уједно истиче свевременост свог дела и инсистира на непревазиђености својих драма. Шале у филму су пре свега интелектуално мотивишуће, допадљиве и духовите. Оне нас терају да повезујемо књижевност, филм и живот. Захтевају од вас да сте прочитали лектиру и били конзументи филмске индустрије. У филму нема напорних и „досадних“ нарација на које смо обично били осуђивани у овим приликама. Он нам говори без патетике о ђацима који су се трудили да са наставиницима приреде овако драгоцено дело. Нису изговорене сладуњава речи о завршетку школовања, али је круна завршетка сасвим јасно присутна у оваквом пројекту.
Давно се нисам толико насмејала паметним коментарима и шалама, дивила одличној глуми ђака и одушевљавала вишеслојности неког дела. Свака част ауторима! Живели и дуго нам овако стварали! Ви треба да држите семинаре свима нама и да нас научите оваквом приступу, ентузијазму, труду и раду!
                                                                                                                                   Ваша Исидора А. Стамболић
      Е, ал историја филма кроз причу о Ромеу и Јулији, феноменално! Ја бих се сад уписао ту да учим, само да ми направите тако свечан испраћај!  И био бих веоооома поносан! Ал већ јесам јерсам бар мало био дио те екипе, а ви ми показујете толико пажње и љубави као да сам са вама сваки дан!
Заиста је невјероватно дружити се са вама, толико предобрих људи на једном мјесту! Вјерујем да остали ђаци сад једва чекају да заврше школу, да би и њима направили такав испраћај!
Након овог филма, да сам на мјесту садашњих осмака, вратио бих се у први разред, и опет бих учио и опет бих се мучио, само да на крају поново доживим та јтренутак када ме тако свечано пратите!
Појавитисе у вашем филму или представи, постало је готово једнака част као и носити Карађорђеву звијезду са мачевима, првогреда!
​     ,,Ђура“ треба да се преквалификује у ОФПС (Основна филмска и позоришна школа), дефинитивно!

​                                                                                                                                                                          ЛазарЂачић

Starije objave «

» Novije objave

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien