ДРАМСКА СЕКЦИЈА

 

Петокњижје

​I Књига постања
(филма)

​Дан први (тачније ноћ)

  … у којој смо снимали све сцене за које нам је требао мрак…


​У почетку би светло. И светло беше у школи…
Неко рече:,,Нека буде тама!“
Дођосмо у школу увече.
И би тама!

Те вечери снимили смо: Суђаје, масоне, Шекспира, наратора 2, кореографију број три…
Такође, тада је почела сарадња „Ђуро Салај продакшна“ и „Ulješura pictures“.
То вече остаће упамћено и по томе што је наша зборница  (једина у историји школа)  напустила своју територију, због потреба снимања, и преселила се у ,,просторије ходника“. Авај, дневнике су заборавили, али чувала их је једна зарђала секира.
Снимање је завршено у касним вечерњим или раним јутарњим часовима.
Нико се није бунио.
Добро, осим неколико родитеља  који су у више наврата долазили до школе по своју децу…
Добро, и осим неколико наставника који су, попут избеглица, морали боравити у  ходнику, из већ поменутих разлога…

Добро, и осим…
Значи, нико се није бунио!
А, да, те вечери снимили смо и султана Драгана!

Picture

И би вече, и би јутро (у којем смо сви зевали), дан први!

Дан други
… у којем смо отишли у Индију, на Тргу жртава фашизма, вратили се у еру немог филма и снимили сцене на дивљем западу…

Нека буде светлост!
И би светлост!
 

Тог дана девојке су научиле индијски плес (кореографија број 1) , Ахмет је ходао као Чарли Чаплин, а Марко и Саболч су имали прави ,, обрачун код ОК Салаја“!
Такође, тог дана у школи је боравио и један дечак са пиштољима и температуром. Каже да његова мама добро прави филмове. 

Picture

Picture  – Шта твоја мама добро прави(колаче, торте…)?

       – Филмове!  

Picture

И би вече, и би јутро, дан други.

Дан трећи

… у којем нисмо снимили ништа, али смо вежбали до бесвести…
У ствари, снимили смо неколико ,,селфија“!
И то се рачуна!

И тада човек рече:
,,Дај ми да се могу сам по својој вољи намештати и фотографисати, да не зависим од других људи.“
И би селфи!
А онда човек рече: ,,Дај ми дуге руке да могу лепше испасти.“
И би ,,селфи штап“!

Трећег дана вежбали смо сцену венчања и  „Титаник“.

​То је дан када смо открили таленат Филипа Дулића и када је он ушао у улогу из које ни до матуре није изашао! За после не знамо. Нисмо га виђали.
,,Алилуја!“


Овај дан могли бисмо назвати и:
,,Veni, vidi, vici!“

Lupus in fabula!
                          Родитељска туга!
  ,,О, честити апотекару…“
PicturePicturePicture
И би вече, и би јутро , дан трећи!

Дан четврти

… у којем је ,,Ђак генерације“ ,,ухваћен“ у свом природном положају…
Види последњу фотографију. Ако ти је нешто чудно, окрени лаптоп. Крив(а) си ти!

​И неко рече:
Нека буде први међу нама!
Нека буде најбољи!
Вођа!
И би „Ђак генерације“!

Picture
То је дан кад смо снимили ,,Прљави плес“,  кореографију број 2, и „Титаник“.

Такође, приметили смо тог дана једног чудног белгијског детектива са брчићима и малим сивим ћелијама…
Па смо снимили и њега!
Све је било против нас. Имали смо само једну коверту за цепање, а и батерија је била при крају.
То значи да смо имали само један покушај да снимимо и последње кадрове.
И успело је!
Снимили смо из првог пута!

​Одахнули смо!
Мислили смо да је најтежи део посла готов!
Ох, како смо били наивни

Picture

,,О, свети Фрањо…“
Picture

,,Nо, no, nо…mon ami“
Picture

Picture

Picture

И би вече, и би јутро, дан четврти!

Дан пети

… у којем смо почели монтажу… 

А снимљено беше без обличја и смисла!
И би монтажа!
И човек виде да је монтажа добра.

Тог дана уронили смо у море звано монтажа и схватили, авај, да бисмо се могли утопити.
Руку спаса пружио је Стипан!
Он нам је обећао сву неопходну помоћ, у опреми, односно програму, и људству, односно самом себи.

Picture


За овај дан немамо ,,фотодоказ“ јер смо заборавили да се фотографишемо.
Чуда су могућа!

​ И би вече, и би јутро, дан пети!

​Дан шести

…у којем смо направили доста фотографија и ниједан селфи…


И би велика киша!
И човек виде да ће се хаљине испрљати!

Тог дана на снази је био Марфијев закон.
Најпре нисмо могли створити три главне глумице у исто време на истом месту.
​А када нам је, уз много перипетија, то пошло за руком, љосну велика киша!

Фотографисање смо морали обавити у учионици.
То ће изазвати доста муке у будућности ( у монтажи), али стара изрека каже: ,,Да сам знао где ћу пасти, ја бих сео!“

Picture

Picture

Picture

И би вече, и би јутро, дан шести!
Дан седми
… у којем нисмо починули…

И човек схвати да не може приказивати филм самом себи.
И рече: ,,Нека буде позивница!“
И човек виде да је позивница добра!

Било је неколико варијанти позивнице, а ми смо се определили за ону која је морбидна са мером.
Онако, ни мало, ни много, таман колико нам је потребно!

Мало паучине, мало крви, један мач… И шта нам више треба?!

Picture

И би вече, и би јутро, дан седми, у којем нисмо починули!

Дан који је постао ноћ која је постала јутро
…то је ноћ коју смо провели у монтажи …

И би слога!
Па би неслога!
Па опет слога!

Picture

Picture

Слагање и неслагање
И би вече, и би јутро, и беху подочњаци, дан осми!


Дан пре сутра!


… у којем смо имали конференцију за новинаре…

И би чланак!

И би вече, и би јутро, дан девети!


​Дан који је постао ноћ која је постала бесана
… у којој смо схватили да смо, можда, мало загазили у авангарду…

И Бог виде да је човек уморан.
И пошаље му да склопи очи, да се одмори.
И човек склопи очи, али сан не дође!

У страху да филм нико неће схватити, а будући да је пред нама била још једна бесана ноћ, ми смо решили да направимо Водич кроз филм.
То је донело мало олакшање, али не и сан на очи.

Picture

Picture

Picture

Picture

Фотографије - Мирјана Шкобо

И би вече, и би јутро, дан једанаести!​


Тада погледа човек све што је створио, и, гле, добро беше веома!
И човек рече: ,,Спреман сам!“


​II Књига изласка

(премијера)

Наратори
Љубица Шушић и Ђорђе Милошевић

Шекспир
Богдан Јарић

Масони

Слободан Ковачевић
Татјана Криса
Сара Саиловић
Дорис Репаш
Саболч Месарош
Драгана Вуковић
Доминик Замбо
Нађа Станишић
Милана Ђурић
Мира Садиковић
Хелена Плехо

Суђаје

Миленко Мајкић
Милена Кецман
Јустина Логхин

Ромео
Владимир Буквин
Ахмет Бериша

Јулија
Ања Дражић
Ана Хорвацки

Дадиља
Нина Шарчевић

Монах Лаврентије
Филип Дулић

Меркуције
Марко Радичанин

Тибалт
Саболч Месарош

Гроф Капулет
Давид Меметовић

Грофица Капулет
Ања Аничић

Гроф Монтаги
Роланд Дубичанац

Грофица Монтаги
Жељана Гинал

Парис
Давид Шимоковић

Поаро
Борис Радаковић

Турчин
Драган Станковић

У снимању филма учествовали:
Мирослав Николић
Барбара Толнаи Патарчић
Марта Мулиц
Кристијан Енги
Емеке Барта
Ерика Јанукович
Наташа Чабрић
Александра Јарић

Сниматељ
Стипан Милодановић

Кореограф
Дијана Сарић

Сценограф
Мирјана Шкобо

Костимограф
Дијана Сарић
Александра Јарић
Славица Кузман

Фотомонтажа
Рада Челебић
Мирјана Шкобо

Монтажа
Стипан Милодановић
Мирјана Шкобо

Сценарио 
Вилијем Шекспир
Вања Томовић

Режија
Славица Кузман
Вања Томовић

ОШ „Ђуро Салај“
Суботица
Јун, 2018.


III Књига утисака

      Е, ал историја филма кроз причу о Ромеу и Јулији, феноменално! Ја бих се сад уписао ту да учим, само да ми направите тако свечан испраћај!  И био бих веоооома поносан! Ал већ јесам јер сам бар мало био дио те екипе, а ви ми показујете толико пажње и љубави као да сам са вама сваки дан!
Заиста је невјероватно дружити се са вама, толико предобрих људи на једном мјесту! Вјерујем да остали ђаци сад једва чекају да заврше школу, да би и њима направили такав испраћај!
Након овог филма, да сам на мјесту садашњих осмака, вратио бих се у први разред, и опет бих учио и опет бих се мучио, само да на крају поново доживим тај тренутак када ме тако свечано пратите!
Појавити се у вашем филму или представи, постало је готово једнака част као и носити Карађорђеву звијезду са мачевима, првог реда!
​     ,,Ђура“ треба да се преквалификује у ОФПС (Основна филмска и позоришна школа), дефинитивно!

​                                                                    Лазар Ђачић

Picture


Picture

Посланица ауторима
Шта сам данас научила?!

Сви смо свесни да живимо у добу експанзије различитих технолошких достигнућа и да су она, захваљујући јефтиној радној снази негде на Истоку, прилично доступна свима нама. Сви смо свесни и да су наша деца конзументи разноразних друштвених мрежа које, на жалост, не могу ни све да побројим нити да их попамтим. Свесни смо и тога да уз табле често висе платна за видеобим и да су рачунари постали део учионица.
Наставници похађају семинаре за унапређење рада помоћу компјутерских средстава, али се у пракси знања врло ретко користе, што њиховом (нашом) кривицом, што због недостатка реалног контекста семинара.
Ипак, данас, по први пут сам видела савршен, перфектан, божанствен, духовит и едукативан спој педагошке функције, поп културе, историје филма и књижевног дела. Заиста сам посетила много матура и оно што ме је увек замарало јесте приступ свечаним догађајима који увек личе на онај из филма „Тито и ја“ или на класичне комунистичке прославе дана рада и других пригодних прилика. Неко нешто отпева, неко одрецитује песму или две, онда се држи говор којем углавном сви штопају време и само чекају да поједу оно прасе које се припремило и због којег су, уосталом, сви и дошли. Била сам разочарана занемаривањем основне идеје матуре, а то је да се нагласи да се још једна генерација описменила. Још једна генерација је научила, не да стави маскару и хода на штиклама, већ да зна нешто о слову, књизи, датуму итд. Врло ретко, или боље рећи никад нисам имала прилику да видим да је то циљ     матуре.
Филм „Ромео и Јулија“ који је осмислила колегиница Вања Томовић нам је дао посебну прилику да један класичан шекспировски сиже погледамо из различитих филмских перспектива. Идеја да се драмска радња представи кроз филм, тачније кроз историју филма је генијална. Познато нам је да су деца пријемчивија за филм но за књигу, те се овим поступком свако дете боље приближавало самој радњи. Чињеница да су актери такође ученици додатно продубљује везу са књижевним делом. Уз то, сигурна сам да многи од деце, па и нас одраслих не познају баш најбоље историју филма. Освртање на велика имена у филмској уметности попут Хичкока и Чарли Чаплина, као и помињање великих филмских хитова попут „Казабланке“, „Прохујало са вихором“, „Титаника“, и увођење књижевних јунака Шерлока Хомса и Поароа Агате Кристи нам је пружило прилику да свако од нас буде емотивно или на било који други начин усхићен и дирнут. Осврти на феномене телевизијских серија (шпанских, индијских и турских) које прате баке, тетке и стрине је учинило филм пријемчив чак и за оне који не воле толико класику и уз то је постигнут специфичан хумористички ефекат. Посебан квалитет даје дијалог са Шекспиром који из своје перспективе коментарише филмске жанрове и уочава сличности и разлике са својим делом, чиме уједно истиче свевременост свог дела и инсистира на непревазиђености својих драма. Шале у филму су пре свега интелектуално мотивишуће, допадљиве и духовите. Оне нас терају да повезујемо књижевност, филм и живот. Захтевају од вас да сте прочитали лектиру и били конзументи филмске индустрије. У филму нема напорних и „досадних“ нарација на које смо обично били осуђивани у овим приликама. Он нам говори без патетике о ђацима који су се трудили да са наставницима приреде овако драгоцено дело. Нису изговорене сладуњава речи о завршетку школовања, али је круна завршетка сасвим јасно присутна у оваквом пројекту.
Давно се нисам толико насмејала паметним коментарима и шалама, дивила одличној глуми ђака и одушевљавала вишеслојности неког дела. Свака част ауторима! Живели и дуго нам овако стварали! Ви треба да држите семинаре свима нама и да нас научите оваквом приступу, ентузијазму, труду и раду!

Ваша Исидора А. Стамболић

Picture

Picture

​IV Књига бројева
(седми и осми)

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

V Књига матурске вечери
Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

 

 

 

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien