«

феб 06

Представа “Седам писама краљице Ане”.

Дана, 29. јануара у Дечјем позоришту Суботица, са великим успехом изведена je  представа “Седам писама краљице Ане”.

Picture               Публика у препуној сали поздравила је дугим и снажним аплаузом многобројни ансамбл представе који су чинили ученици и наставници.

                 Присутни су са великом пажњом пратили богату и занимљиву причу која комбинује сценски и филмски језик, све време држи пажњу и плени емоцијама и са правом мером оживљава дух и атмосферу времена, личне судбине и друштвене околности.

                                                                                                                                                                    Рада Челебић

                                                                                                                                                               Преузето са Фејсбука

НЕДЕЉУ ДАНА КАСНИЈЕ

„СЕДАМ ПИСМА КРАЉИЦЕ АНЕ“  И ДАЉЕ У ЖИЖИ ЈАВНОСТИ

Picture

                    Након што је минуле седмице у суботичком Дечјем позоришту одиграна представа „Седамписама краљице Ане“,и дословно оставила публику без даха, еуфорија наших суграђана изазвана овом представоми даље не јењава. Ко се јутрос затекао испред „Тргопромета“ на Радијалцу, могао је то и чути из разговора двеју пензионерки, где једна каже: „Је л’ данас дају 10% за пензионере?“, на шта ће друга: „Писма краљице Ане?! Него шта него гледала!“. Да ово не би била пука случајност, отишли смо и до бувљака. Како су нам већ на улазу у прву халу рекли, ту се већ недељу дана распредао неустрашивости и војничкој озбиљности двојице стражара који су стајали на бини, које чак ни најачи аплаузи нису збунили нити омели у обављању њиховевитешке дужности. Чак ни на самом крају представе, када су се сви глумци поклонили публици, која им је громогласно аплаудирала, ни тада нису поклекли! То се зове одважност, која је красила наше срдњовековне витезове! Један од наших саговорника, који је желео да остане анониман, рекао је у крајњем одушевљењу: „Ја оно не би’ мог’о, мајке м’ моје миле! Свака час’ дјечацима, стваарно!“ А о Константину Филозову већ круже приче да је то стварно био он, главом и брадом. Одједном, продавац пешкира и постељина истрчава испред тезге, пресреће нас и куне серођеним очима у глави да је терзију срео непосредно пре нашег доласка и да му је овај махнуо: „Ооон је! Запамтио сам му бркове!“. Није могао остати незапажен ни разговор између једног купца и продавца, који за наше читаоце преносимо у целости:

„Јес’ глед’о представу?“

„Коју?“

„Шта коју, болан, Писма краљице Ане!“

„Шта глед’о, ћито јаране, ћито!“

PicturePicture

                 Где год да смо овога јутра били, у свакој хали, од уста до уста, од тезге до тезге, препричавале су се сцене из прошлонедељне пред ставе: „Јоооој, јес’ вид’ла ону малу зелену како скак’ће и поскакује оним ногицама! Чије је оно дијете?“. Или: „А виђе ли ти нашег Јова, делију! Нема га усвијет! Тај кад јаше и земља се подњим увија, камоли кљусе!“.Бака Милева, која је пола века провела у хали бр. 4, препричавајући своје утиске, рекла нам је забринуто: „Кад простријеше оно црно платно, те Ана леже, ја реко’ готово је, шта би би! Пуста младост…“.

Picture

            Да је редитељ и екипа која је радила на овом незапамћеном позоришном комаду водила рачуна о сваком детаљу, потврђује и следеће. Наиме, посетили смо и Удружење суботичких кочијаша, и како нам је саопштио председник овог удружења Доминик Рож, кочија коју су гледаоци имали прилику да виде на сцени јесте аутентична реплика кочије са двора Немањића.А сем тога, како смо у писменом саопштењу обавештени, Савез месара Суботице је једногласно оценио да је и батак који се могао видети на бини сасвим у складу са батацима поменутог периода. Након овога, свако даље улажење у детаље чини се излишним. Представа је једноставно одиграна без грешке, чак и оне техничке!

PicturePicture                        Испред суботичког позоришта затекли смо групицу средњошколаца који су коментарисали најпопуларнију представу у нашем граду, једна ученица нам је рекла: „Кад је представа почела, буквално нисам трепнула до краја! Скроз је добар фазон оно кад се Вукан и Стефан мачују, значи, покидали су! Немам речи! Дивим им се!“. Одмах се укључио и њен другар: „Видео је врх! Не капирам како су све оно урадили, скроз ми је профи! Нисам одмах сконтао откуд сад Косово и та прича у светосавској представи, али тај прелаз са Аниним писмима ме је одувао! Тотално добра перспектива!“, завршио је видно узбуђен. „Мени су Љубица и Наташа биле учитељице у основној“, наставио је наш следећи саговорник, „Најежио сам се кад сам их видео! К’о са фреске! А Мирјана ми је комшиница, иначе, да је не знам, помислио бих да је стварно нека монахиња“. А онда се и друга ученица у овој групи, која је све време ћутала, одједном огласила: „Људи, ‘ајде све, ал’ онај крај, па стварно не могу да верујем! Јесте скапирали, све те наше славне личности и одједном ђаци ОШ Ђуро Салај! Каква порука! Да занемиш! Буквално!“.

PicturePicture                        Остављамо наше саговорнике и крећемо се даље Корзоом, а иза нас се чује препирка два пензионера којирасправљају да ли је свећа краљици Ани случајно пала оба пута или није. На излогу антикварнице великим словима стоји натпис „ИМАМО СВА ПИСМА КРАЉИЦЕ АНЕ!“. Једна средовечна жена која шета пса објашњава замишљеном саговорнику да су фурије ипак биле на сцени, љутито одмахујући руком: „И зашто ја треба годину дана да чекам да бих овако нешто видела!“

PicturePicturePicture

               Тек је подне, а град врви од разговора о представи која ће засигурно остати заувек упамћена међу суботичком публиком. Зато и не чуди када критичар позоришта Винко Маслаћ, каже: „Представа Седам писама краљице Ане није само стала раме уз раме са представом Укроћена горопад, која се сада игра у суботичком Народном казалишту, него ју је чак, бићу слободан да кажем, бацила у засјенак!“. Завршавамо ову нашу кратку јутарњу руту пред новоотвореном кафаном Код краљице Ане, а наше верне читаоце остављамо у ишчекивању наредног фељтона о представи о којој ће се засигурно дуго говорити.

Л. и Ј. Ђачић

Picture

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien