↑ Povratak na SLOBODNE AKTIVNOSTI

DRAMSKA SEKCIJA

 Predstava “Sedam pisama kraljice Ane”.

           Dana, 29. januara u Dečjem pozorištu Subotica, sa velikim uspehom izvedena je  predstava “Sedam pisama kraljice Ane”.

Picture               Publika u prepunoj sali pozdravila je dugim i snažnim aplauzom mnogobrojni ansambl predstave koji su činili učenici i nastavnici.

                 Prisutni su sa velikom pažnjom pratili bogatu i zanimljivu priču koja kombinuje scenski i filmski jezik, sve vreme drži pažnju i pleni emocijama i sa pravom merom oživljava duh i atmosferu vremena, lične sudbine i društvene okolnosti.

                                                                                                                                                                    Rada Čelebić

                                                                                                                                                               Preuzeto sa Fejsbuka

NEDELJU DANA KASNIJE

„SEDAM PISMA KRALJICE ANE“  I DALJE U ŽIŽI JAVNOSTI

Picture

                    Nakon što je minule sedmice u subotičkom Dečjem pozorištu odigrana predstava „Sedampisama kraljice Ane“,i doslovno ostavila publiku bez daha, euforija naših sugrađana izazvana ovom predstavomi dalje ne jenjava. Ko se jutros zatekao ispred „Trgoprometa“ na Radijalcu, mogao je to i čuti iz razgovora dveju penzionerki, gde jedna kaže: „Je l’ danas daju 10% za penzionere?“, na šta će druga: „Pisma kraljice Ane?! Nego šta nego gledala!“. Da ovo ne bi bila puka slučajnost, otišli smo i do buvljaka. Kako su nam već na ulazu u prvu halu rekli, tu se već nedelju dana raspredao neustrašivosti i vojničkoj ozbiljnosti dvojice stražara koji su stajali na bini, koje čak ni najači aplauzi nisu zbunili niti omeli u obavljanju njihoveviteške dužnosti. Čak ni na samom kraju predstave, kada su se svi glumci poklonili publici, koja im je gromoglasno aplaudirala, ni tada nisu poklekli! To se zove odvažnost, koja je krasila naše srdnjovekovne vitezove! Jedan od naših sagovornika, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je u krajnjem oduševljenju: „Ja ono ne bi’ mog’o, majke m’ moje mile! Svaka čas’ dječacima, stvaarno!“ A o Konstantinu Filozovu već kruže priče da je to stvarno bio on, glavom i bradom. Odjednom, prodavac peškira i posteljina istrčava ispred tezge, presreće nas i kune serođenim očima u glavi da je terziju sreo neposredno pre našeg dolaska i da mu je ovaj mahnuo: „Ooon je! Zapamtio sam mu brkove!“. Nije mogao ostati nezapažen ni razgovor između jednog kupca i prodavca, koji za naše čitaoce prenosimo u celosti:

„Jes’ gled’o predstavu?“

„Koju?“

„Šta koju, bolan, Pisma kraljice Ane!“

„Šta gled’o, ćito jarane, ćito!“

PicturePicture

                 Gde god da smo ovoga jutra bili, u svakoj hali, od usta do usta, od tezge do tezge, prepričavale su se scene iz prošlonedeljne pred stave: „Jooooj, jes’ vid’la onu malu zelenu kako skak’će i poskakuje onim nogicama! Čije je ono dijete?“. Ili: „A viđe li ti našeg Jova, deliju! Nema ga usvijet! Taj kad jaše i zemlja se podnjim uvija, kamoli kljuse!“.Baka Mileva, koja je pola veka provela u hali br. 4, prepričavajući svoje utiske, rekla nam je zabrinuto: „Kad prostriješe ono crno platno, te Ana leže, ja reko’ gotovo je, šta bi bi! Pusta mladost…“.

Picture

            Da je reditelj i ekipa koja je radila na ovom nezapamćenom pozorišnom komadu vodila računa o svakom detalju, potvrđuje i sledeće. Naime, posetili smo i Udruženje subotičkih kočijaša, i kako nam je saopštio predsednik ovog udruženja Dominik Rož, kočija koju su gledaoci imali priliku da vide na sceni jeste autentična replika kočije sa dvora Nemanjića.A sem toga, kako smo u pismenom saopštenju obavešteni, Savez mesara Subotice je jednoglasno ocenio da je i batak koji se mogao videti na bini sasvim u skladu sa batacima pomenutog perioda. Nakon ovoga, svako dalje ulaženje u detalje čini se izlišnim. Predstava je jednostavno odigrana bez greške, čak i one tehničke!

PicturePicture

                 Ispred subotičkog pozorišta zatekli smo grupicu srednjoškolaca koji su komentarisali najpopularniju predstavu u našem gradu, jedna učenica nam je rekla: „Kad je predstava počela, bukvalno nisam trepnula do kraja! Skroz je dobar fazon ono kad se Vukan i Stefan mačuju, znači, pokidali su! Nemam reči! Divim im se!“. Odmah se uključio i njen drugar: „Video je vrh! Ne kapiram kako su sve ono uradili, skroz mi je profi! Nisam odmah skontao otkud sad Kosovo i ta priča u svetosavskoj predstavi, ali taj prelaz sa Aninim pismima me je oduvao! Totalno dobra perspektiva!“, završio je vidno uzbuđen. „Meni su Ljubica i Nataša bile učiteljice u osnovnoj“, nastavio je naš sledeći sagovornik, „Naježio sam se kad sam ih video! K’o sa freske! A Mirjana mi je komšinica, inače, da je ne znam, pomislio bih da je stvarno neka monahinja“. A onda se i druga učenica u ovoj grupi, koja je sve vreme ćutala, odjednom oglasila: „Ljudi, ‘ajde sve, al’ onaj kraj, pa stvarno ne mogu da verujem! Jeste skapirali, sve te naše slavne ličnosti i odjednom đaci OŠ Đuro Salaj! Kakva poruka! Da zanemiš! Bukvalno!“.

PicturePicture                        

            Ostavljamo naše sagovornike i krećemo se dalje Korzoom, a iza nas se čuje prepirka dva penzionera kojiraspravljaju da li je sveća kraljici Ani slučajno pala oba puta ili nije. Na izlogu antikvarnice velikim slovima stoji natpis „IMAMO SVA PISMA KRALJICE ANE!“. Jedna sredovečna žena koja šeta psa objašnjava zamišljenom sagovorniku da su furije ipak bile na sceni, ljutito odmahujući rukom: „I zašto ja treba godinu dana da čekam da bih ovako nešto videla!“

PicturePicturePicture

               Tek je podne, a grad vrvi od razgovora o predstavi koja će zasigurno ostati zauvek upamćena među subotičkom publikom. Zato i ne čudi kada kritičar pozorišta Vinko Maslać, kaže: „Predstava Sedam pisama kraljice Ane nije samo stala rame uz rame sa predstavom Ukroćena goropad, koja se sada igra u subotičkom Narodnom kazalištu, nego ju je čak, biću slobodan da kažem, bacila u zasjenak!“. Završavamo ovu našu kratku jutarnju rutu pred novootvorenom kafanom Kod kraljice Ane, a naše verne čitaoce ostavljamo u iščekivanju narednog feljtona o predstavi o kojoj će se zasigurno dugo govoriti.

L. i J. Đačić

Picture

Petoknjižje
​I Knjiga postanja
(filma)

​Dan prvi (tačnije noć)

  … u kojoj smo snimali sve scene za koje nam je trebao mrak…
​U početku bi svetlo. I svetlo beše u školi…
Neko reče:,,Neka bude tama!“
Dođosmo u školu uveče.
I bi tama!
Te večeri snimili smo: Suđaje, masone, Šekspira, naratora 2, koreografiju broj tri…
Takođe, tada je počela saradnja „Đuro Salaj prodakšna“ i „Ulješura pictures“.
To veče ostaće upamćeno i po tome što je naša zbornica  (jedina u istoriji škola)  napustila svoju teritoriju, zbog potreba snimanja, i preselila se u ,,prostorije hodnika“. Avaj, dnevnike su zaboravili, ali čuvala ih je jedna zarđala sekira.
Snimanje je završeno u kasnim večernjim ili ranim jutarnjim časovima.
Niko se nije bunio.
Dobro, osim nekoliko roditelja  koji su u više navrata dolazili do škole po svoju decu…
Dobro, i osim nekoliko nastavnika koji su, poput izbeglica, morali boraviti u  hodniku, iz već pomenutih razloga…
Dobro, i osim…
Znači, niko se nije bunio!
A, da, te večeri snimili smo i sultana Dragana!
Picture

I bi veče, i bi jutro (u kojem smo svi zevali), dan prvi!

Dan drugi
… u kojem smo otišli u Indiju, na Trgu žrtava fašizma, vratili se u eru nemog filma i snimili scene na divljem zapadu…Neka bude svetlost!
I bi svetlost!
 
Tog dana devojke su naučile indijski ples (koreografija broj 1) , Ahmet je hodao kao Čarli Čaplin, a Marko i Sabolč su imali pravi ,, obračun kod OK Salaja“!
Takođe, tog dana u školi je boravio i jedan dečak sa pištoljima i temperaturom. Kaže da njegova mama dobro pravi filmove. 

Picture

Picture  – Šta tvoja mama dobro pravi(kolače, torte…)?

       – Filmove!  

Picture

I bi veče, i bi jutro, dan drugi.

Dan treći

… u kojem nismo snimili ništa, ali smo vežbali do besvesti…
U stvari, snimili smo nekoliko ,,selfija“!
I to se računa!

I tada čovek reče:
,,Daj mi da se mogu sam po svojoj volji nameštati i fotografisati, da ne zavisim od drugih ljudi.“
I bi selfi!
A onda čovek reče: ,,Daj mi duge ruke da mogu lepše ispasti.“
I bi ,,selfi štap“!

Trećeg dana vežbali smo scenu venčanja i  „Titanik“.

​To je dan kada smo otkrili talenat Filipa Dulića i kada je on ušao u ulogu iz koje ni do mature nije izašao! Za posle ne znamo. Nismo ga viđali.
,,Aliluja!“


Ovaj dan mogli bismo nazvati i:
,,Veni, vidi, vici!“

Lupus in fabula!
                          Roditeljska tuga!
  ,,O, čestiti apotekaru…“
PicturePicturePicture
I bi veče, i bi jutro , dan treći!
Dan četvrti
… u kojem je ,,Đak generacije“ ,,uhvaćen“ u svom prirodnom položaju…
Vidi poslednju fotografiju. Ako ti je nešto čudno, okreni laptop. Kriv(a) si ti!
​I neko reče:
Neka bude prvi među nama!
Neka bude najbolji!
Vođa!
I bi „Đak generacije“!
Picture
To je dan kad smo snimili ,,Prljavi ples“,  koreografiju broj 2, i „Titanik“.Takođe, primetili smo tog dana jednog čudnog belgijskog detektiva sa brčićima i malim sivim ćelijama…
Pa smo snimili i njega!
Sve je bilo protiv nas. Imali smo samo jednu kovertu za cepanje, a i baterija je bila pri kraju.
To znači da smo imali samo jedan pokušaj da snimimo i poslednje kadrove.
I uspelo je!
Snimili smo iz prvog puta!

​Odahnuli smo!
Mislili smo da je najteži deo posla gotov!
Oh, kako smo bili naivni
Picture

,,O, sveti Franjo…“
Picture

,,No, no, no…mon ami“
Picture

Picture

Picture

I bi veče, i bi jutro, dan četvrti!

Dan peti

… u kojem smo počeli montažu… A snimljeno beše bez obličja i smisla!
I bi montaža!
I čovek vide da je montaža dobra.
Tog dana uronili smo u more zvano montaža i shvatili, avaj, da bismo se mogli utopiti.
Ruku spasa pružio je Stipan!
On nam je obećao svu neophodnu pomoć, u opremi, odnosno programu, i ljudstvu, odnosno samom sebi.
Picture


Za ovaj dan nemamo ,,fotodokaz“ jer smo zaboravili da se fotografišemo.
Čuda su moguća!
​ I bi veče, i bi jutro, dan peti!

​Dan šesti

…u kojem smo napravili dosta fotografija i nijedan selfi…
I bi velika kiša!
I čovek vide da će se haljine isprljati!
Tog dana na snazi je bio Marfijev zakon.
Najpre nismo mogli stvoriti tri glavne glumice u isto vreme na istom mestu.
​A kada nam je, uz mnogo peripetija, to pošlo za rukom, ljosnu velika kiša!

Fotografisanje smo morali obaviti u učionici.
To će izazvati dosta muke u budućnosti ( u montaži), ali stara izreka kaže: ,,Da sam znao gde ću pasti, ja bih seo!“
Picture

Picture

Picture

I bi veče, i bi jutro, dan šesti!
Dan sedmi
… u kojem nismo počinuli…I čovek shvati da ne može prikazivati film samom sebi.
I reče: ,,Neka bude pozivnica!“
I čovek vide da je pozivnica dobra!
Bilo je nekoliko varijanti pozivnice, a mi smo se opredelili za onu koja je morbidna sa merom.
Onako, ni malo, ni mnogo, taman koliko nam je potrebno!

Malo paučine, malo krvi, jedan mač… I šta nam više treba?!
Picture

I bi veče, i bi jutro, dan sedmi, u kojem nismo počinuli!

Dan koji je postao noć koja je postala jutro
…to je noć koju smo proveli u montaži …

I bi sloga!
Pa bi nesloga!
Pa opet sloga!

Picture

Picture

Slaganje i neslaganje
I bi veče, i bi jutro, i behu podočnjaci, dan osmi!


Dan pre sutra!


… u kojem smo imali konferenciju za novinare…

I bi članak!

I bi veče, i bi jutro, dan deveti!


​Dan koji je postao noć koja je postala besana
… u kojoj smo shvatili da smo, možda, malo zagazili u avangardu…

I Bog vide da je čovek umoran.
I pošalje mu da sklopi oči, da se odmori.
I čovek sklopi oči, ali san ne dođe!

U strahu da film niko neće shvatiti, a budući da je pred nama bila još jedna besana noć, mi smo rešili da napravimo Vodič kroz film.
To je donelo malo olakšanje, ali ne i san na oči.

Picture

Picture

Picture

Picture

Fotografije - Mirjana ŠkoboI bi veče, i bi jutro, dan jedanaesti!​

Tada pogleda čovek sve što je stvorio, i, gle, dobro beše veoma!
I čovek reče: ,,Spreman sam!“

​II Knjiga izlaska
(premijera)
Naratori
Ljubica Šušić i Đorđe Milošević
Šekspir
Bogdan JarićMasoniSlobodan Kovačević
Tatjana Krisa
Sara Sailović
Doris Repaš
Sabolč Mesaroš
Dragana Vuković
Dominik Zambo
Nađa Stanišić
Milana Đurić
Mira Sadiković
Helena PlehoSuđaje

Milenko Majkić
Milena Kecman
Justina Loghin

Romeo
Vladimir Bukvin
Ahmet Beriša

Julija
Anja Dražić
Ana Horvacki

Dadilja
Nina Šarčević

Monah Lavrentije
Filip Dulić

Merkucije
Marko Radičanin

Tibalt
Sabolč Mesaroš

Grof Kapulet
David Memetović

Grofica Kapulet
Anja Aničić

Grof Montagi
Roland Dubičanac

Grofica Montagi
Željana Ginal

Paris
David Šimoković

Poaro
Boris Radaković

Turčin
Dragan Stanković

U snimanju filma učestvovali:
Miroslav Nikolić
Barbara Tolnai Patarčić
Marta Mulic
Kristijan Engi
Emeke Barta
Erika Janukovič
Nataša Čabrić
Aleksandra Jarić

Snimatelj
Stipan Milodanović
Koreograf
Dijana SarićScenograf
Mirjana ŠkoboKostimograf
Dijana Sarić
Aleksandra Jarić
Slavica KuzmanFotomontaža
Rada Čelebić
Mirjana Škobo

Montaža
Stipan Milodanović
Mirjana Škobo

Scenario 
Vilijem Šekspir
Vanja Tomović

Režija
Slavica Kuzman
Vanja Tomović

OŠ „Đuro Salaj“
Subotica
Jun, 2018.


III Knjiga utisaka
      E, al istorija filma kroz priču o Romeu i Juliji, fenomenalno! Ja bih se sad upisao tu da učim, samo da mi napravite tako svečan ispraćaj!  I bio bih veooooma ponosan! Al već jesam jer sam bar malo bio dio te ekipe, a vi mi pokazujete toliko pažnje i ljubavi kao da sam sa vama svaki dan!
Zaista je nevjerovatno družiti se sa vama, toliko predobrih ljudi na jednom mjestu! Vjerujem da ostali đaci sad jedva čekaju da završe školu, da bi i njima napravili takav ispraćaj!
Nakon ovog filma, da sam na mjestu sadašnjih osmaka, vratio bih se u prvi razred, i opet bih učio i opet bih se mučio, samo da na kraju ponovo doživim taj trenutak kada me tako svečano pratite!
Pojaviti se u vašem filmu ili predstavi, postalo je gotovo jednaka čast kao i nositi Karađorđevu zvijezdu sa mačevima, prvog reda!
​     ,,Đura“ treba da se prekvalifikuje u OFPS (Osnovna filmska i pozorišna škola), definitivno!
​                                                                    Lazar Đačić

Picture


Picture

Poslanica autorima
Šta sam danas naučila?!

Svi smo svesni da živimo u dobu ekspanzije različitih tehnoloških dostignuća i da su ona, zahvaljujući jeftinoj radnoj snazi negde na Istoku, prilično dostupna svima nama. Svi smo svesni i da su naša deca konzumenti raznoraznih društvenih mreža koje, na žalost, ne mogu ni sve da pobrojim niti da ih popamtim. Svesni smo i toga da uz table često vise platna za videobim i da su računari postali deo učionica.
Nastavnici pohađaju seminare za unapređenje rada pomoću kompjuterskih sredstava, ali se u praksi znanja vrlo retko koriste, što njihovom (našom) krivicom, što zbog nedostatka realnog konteksta seminara.
Ipak, danas, po prvi put sam videla savršen, perfektan, božanstven, duhovit i edukativan spoj pedagoške funkcije, pop kulture, istorije filma i književnog dela. Zaista sam posetila mnogo matura i ono što me je uvek zamaralo jeste pristup svečanim događajima koji uvek liče na onaj iz filma „Tito i ja“ ili na klasične komunističke proslave dana rada i drugih prigodnih prilika. Neko nešto otpeva, neko odrecituje pesmu ili dve, onda se drži govor kojem uglavnom svi štopaju vreme i samo čekaju da pojedu ono prase koje se pripremilo i zbog kojeg su, uostalom, svi i došli. Bila sam razočarana zanemarivanjem osnovne ideje mature, a to je da se naglasi da se još jedna generacija opismenila. Još jedna generacija je naučila, ne da stavi maskaru i hoda na štiklama, već da zna nešto o slovu, knjizi, datumu itd. Vrlo retko, ili bolje reći nikad nisam imala priliku da vidim da je to cilj     mature.
Film „Romeo i Julija“ koji je osmislila koleginica Vanja Tomović nam je dao posebnu priliku da jedan klasičan šekspirovski siže pogledamo iz različitih filmskih perspektiva. Ideja da se dramska radnja predstavi kroz film, tačnije kroz istoriju filma je genijalna. Poznato nam je da su deca prijemčivija za film no za knjigu, te se ovim postupkom svako dete bolje približavalo samoj radnji. Činjenica da su akteri takođe učenici dodatno produbljuje vezu sa književnim delom. Uz to, sigurna sam da mnogi od dece, pa i nas odraslih ne poznaju baš najbolje istoriju filma. Osvrtanje na velika imena u filmskoj umetnosti poput Hičkoka i Čarli Čaplina, kao i pominjanje velikih filmskih hitova poput „Kazablanke“, „Prohujalo sa vihorom“, „Titanika“, i uvođenje književnih junaka Šerloka Homsa i Poaroa Agate Kristi nam je pružilo priliku da svako od nas bude emotivno ili na bilo koji drugi način ushićen i dirnut. Osvrti na fenomene televizijskih serija (španskih, indijskih i turskih) koje prate bake, tetke i strine je učinilo film prijemčiv čak i za one koji ne vole toliko klasiku i uz to je postignut specifičan humoristički efekat. Poseban kvalitet daje dijalog sa Šekspirom koji iz svoje perspektive komentariše filmske žanrove i uočava sličnosti i razlike sa svojim delom, čime ujedno ističe svevremenost svog dela i insistira na neprevaziđenosti svojih drama. Šale u filmu su pre svega intelektualno motivišuće, dopadljive i duhovite. One nas teraju da povezujemo književnost, film i život. Zahtevaju od vas da ste pročitali lektiru i bili konzumenti filmske industrije. U filmu nema napornih i „dosadnih“ naracija na koje smo obično bili osuđivani u ovim prilikama. On nam govori bez patetike o đacima koji su se trudili da sa nastavnicima prirede ovako dragoceno delo. Nisu izgovorene sladunjava reči o završetku školovanja, ali je kruna završetka sasvim jasno prisutna u ovakvom projektu.
Davno se nisam toliko nasmejala pametnim komentarima i šalama, divila odličnoj glumi đaka i oduševljavala višeslojnosti nekog dela. Svaka čast autorima! Živeli i dugo nam ovako stvarali! Vi treba da držite seminare svima nama i da nas naučite ovakvom pristupu, entuzijazmu, trudu i radu!

Vaša Isidora A. Stambolić

Picture

Picture

​IV Knjiga brojeva
(sedmi i osmi)

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

V Knjiga maturske večeri
Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

Picture

 

 

 

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien