U iščekivanju „Oskara“…
(kako smo snimali film)
Muke po krastavcu!
Još nismo pošteno ni svarili sve one đakonije od završnog dana Etno nedelje, a već nas je u ponedeljak čekao novi zadatak.
Snimanje filma! Sitnica!
Cela prošla nedelja protekla je u tom znaku. Film pod nazivom „Al’ se nekad dobro jelo, baš!“ deo je projekta „Zdravo rastimo“ u koji je naša škola, blago nama, uključena.
Polazna tačka, osnova na kojoj će se graditi cela priča, bila je pisanje scenarija. Ništa lakše!
Malo teži zadatak – podela uloga! Iako se prijavio veliki broj dece, jer svi su hteli da glume u filmu, ili bar da izostanu sa ponekog časa, i ovaj zadatak obavljen je prilično lako. Bojali smo se kako će veroučitelju Lazaru, zbog njegovih mladih godina, „leći“ uloga oca koji je preživeo infarkt, ali ispostavilo se da je on nedostatak sedih vlasi lako nadoknadio glumačkim talentom. Jadničak, nije ni svestan da će sada do kraja svog prosvetarskog radnog veka morati da glumi. Učiteljica Nataša je i sama zaključila da je njoj lako da bude zabrinuta, jer je to “uloga njenog života“. No, bilo kako bilo, ona se već sprema za crveni tepih. Kad pogledate film, shvatićete da to nije preuranjeno.
Na setu je vladala dobra atmosfera i sve je proteklo relativno lako… A onda se postavilo glavno pitanje – pitanje svih pitanja – Ko će biti KRASTAVAC?! Šaputali smo ono što niko nije smeo glasno da izgovori! Još niko nije preuzeo na sebe tu odgovornost! Niko se još nije usudio! I oni koji bi prihvatili, ubrzo bi odustajali. Jedni su smatrali da toj ulozi nisu dorasli, drugi, pak, da ih ta uloga nije dostojna. Neki su bili na ivici plača, drugi smeha… A onda se javio ON! Zlatni, da ne kažemo, zeleni momak – Oliver Jovanović! Obučen u svoje KRASTAVAC – ODELO, pre je ličio na nekog SUPERHEROJA, nego na povrće koje svako od nas ima u bašti. I misija mu je bila herojska! Sada, kada imamo njega, snimanje je lako privedeno kraju.
Poslednji zadatak, ispostavilo se najteži, bila je montaža. Satima i satima seckali smo, lepili, izostavljali, pa opet vraćali… Da ne bismo bili diskvalifikovani, trebalo je dva sata snimljenog materijala pretočiti u pet minuta. O, muko režiserska! Na kraju smo, uspeli, ušteđene su i poslednje dve sekunde. Trud se isplatio.
Sada svi držimo palčeve da osvojimo prvo mesto i donesemo našoj školi slavu, ugled i vredne nagrade.
Držite ih i vi! Za „Oskara“!
GALERIJA FOTOGRAFIJA „Al’ se nekad dobro jelo, baš!“ 12. 12. 2016.
